Finansije i Osiguranje - Srbija

Sunovrat stambenih kredita

U jednoj od najvećih banaka kažu da je u oktobru i novembru smanjena tražnja za ovim zajmovima za čak 40 odsto. Za toliko imaju manje podnetih zahteva u odnosu na isti period prošle godine. Pad „kupovne moći” za stanovima na kredit podudara se sa rastom euribora, evropske referentne kamate koju ovdašnje banke obračunavaju za cenu ovih zajmova, kao i pri obračunu svake mesečne rate. Pa tako i na rok od 30 godina, što sve govori koliki su ti zajmovi rizik za klijenta, tj. šta se sve može dogoditi i koliko ekonomskih kriza će doći i proći. Tromesečni euribor dostigao je dva odsto, a šestomesečni 2,4 odsto. Oni koji su ugovorili stambeni zajam kao zbir bankarske marže od tri odsto i šestomesečnog ili tromesečnog euribora godinama, pa i sve do pre nekoliko meseci, plaćali su ukupnu kamatu od samo 2,5 odsto, jer je euribor bio negativan i iznosio je minus 0,5 odsto.

Isti ti klijenti sada plaćaju kamatu na stambeni zajam od pet, pa i više odsto, što znači duplo više nego pre samo nekoliko meseci. Pri tome nepoznanica je na kom nivou će se rast euribora završiti. Oni koji su uzeli stambeni kredit pre 14–15 godina znaju da je euribor tada „divljao” i iznosio četiri, pa i više od pet odsto. Međutim, mnoge banke sada klijentima daju mogućnost da biraju između promenljive kamate koja zavisi od euribora i fiksne kamate. Ova druga opcija za korisnika kredita znači istu ratu za sve vreme otplate i za njega nema kamatnog rizika. Međutim, kako kamatni rizik postoji za banku one ovu vrstu zajmova ne odobravaju na 30 godina na koliko se može dobiti zajam u slučaju promenljive kamate, već na upola kraći rok, tačnije na najviše 15 godina. Kako se može videti u ponudama banaka, sada je razlika u kamatama između ove dve vrste zajma minimalna. Oni kod kojih se kamata menja s vrednošću euribora imaju cenu malo veću od pet odsto, a oni sa fiksnom nešto veću od šest odsto.

Stambeni krediti sa fiksnom kamatom u startu su nešto skuplji, a pošto je rok otplate kraći, mesečna rata je znatno veća, ali u zbiru klijent manje novca vrati banci baš zbog tog kraćeg perioda otplate. Ovi zajmovi dobra su opcija za one sa većim primanjima koji u kraćem roku mogu da vrate kredit. Pad broja nekretnina kupljenih na kredit registrovao je i Republički geodetski zavod (RGZ). Prema njihovim podacima s početka novembra trend pada broja stanova finansiranih iz bankarskih kredita traje već celu ovu godinu. U trećem kvartalu pad je iznosio 31 odsto, u drugom 25,4 odsto, a u prvom kvartalu 2022. godine 25,7 odsto. Pomenutom padu svakako doprinose i visoke cene nekretnina. Prema podacima RGZ u poslednje četiri godine stanovi u novogradnji i starogradnji poskupeli su za gotovo 40 odsto. I stručnjaci za tržište nekretnina procenjuju, uzimajući u obzir sve nastale okolnosti, da će se trend pada kupovina na kredit nastaviti sve dok raste euribor.

Inače, banke su do sada odobrile više od 155.000 stambenih zajmova.